PTICE PJEVICE - PTICE PEVAČICE - Ornitološki Forum bez granica za područje Balkana !

http://ptice-birds.pixforum.net
PTICE PJEVICE - PTICE PEVAČICE - Ornitološki Forum bez granica za područje Balkana !

Ptice pjevice fauna europe - Forum češljugar štiglec štiglic grdelin zelendur kanarinac konopljar cajzlić žutarica kanarinac, zimovka, cajzlić, konopljar, anifla, zelendur,kringl,bastard,krstokljun, slavuj, egzote,zebe, mekokljunci uzgoj, razmnožavanje,

Latest topics

» Nova parilica
čet lis 15, 2015 4:49 pm by sumskivardarac

» Kavez(Ćiba)
čet lis 15, 2015 4:43 pm by sumskivardarac

» izrađuje li itko drvene kaveze za gardeline ???potencijalni kupac slike i dimenzije molim ...
uto lip 09, 2015 10:41 pm by zlajozd

» Parenje stiglica/cesljugara,ishrana za pripremu i u vrijeme parenja
ned lip 07, 2015 1:25 pm by dobarloszao

» letelica za ptice
uto lip 02, 2015 2:20 pm by dejan77

» Vrsta hrane
sub tra 04, 2015 12:26 am by carduelis carduelis

» splitska tradicija pjeva grdelina
čet oľu 05, 2015 6:55 pm by Stipe Grdelin

» Pesma stiglica
čet oľu 05, 2015 6:46 pm by Stipe Grdelin

» Predstavljanje novih članova
sri vel 18, 2015 12:35 am by sportlive


    PJEVAJUCA PAPIGA,Psephotus Haematonotus

    Share

    timbrados

    Broj postova : 25
    Join date : 25.12.2009
    Lokacija : Rovinj

    PJEVAJUCA PAPIGA,Psephotus Haematonotus

    Postaj  timbrados on sub pro 26, 2009 2:30 pm

    Ova papiga potice iz jugozapadne Australije.
    Mladi se mogu relativno brzo razlikovati. Papige su vrlo otporne i uz pravilnu hranu mogu doživjeti 20 godina. Ono šta karakterizira ove papige je njihov pjev koji je poput kanarinaca, a to ce do punog izražaja doci ako se papige drže u parovima. Ne preporucuje se držati parove u susjednim volijerama jer onda dolazi do izražaja ljubomora kojom papige postanu nervozne te postoji mogucnost da neka od papiga u parovima nastrada.


    Napoleon

    Broj postova : 5
    Join date : 05.11.2010

    Pevajući papagaj(Psephotus haematonotus)

    Postaj  Napoleon on čet stu 11, 2010 10:39 am

    Potiču iz jugo-istočne Australije, a ima ih i u južnom Kvinslendu i Viktoriji.Gnezde se u rupama debala,u panjevima, pa čak i ispod krovova i na sličnim mestima.Veličina ovih papagaja je od 27-28 cm, a razlika među pojovima je, u odnosu na sve druge papagaje, veoma uočljiiva čak i kod veoma mladih ptica, još u gnezdu. Ženke su sivo-zelene, dok mužjaci imaju fluorescentno zelenu glavu i vrat, zelena leđa i rep sa crnim primesama, a grudi su intenzivno žute, dok im je nadrepni deo jarko crvene boje, krila su zelena sa tamno plavim rubovima tj. najdužim letnim perima.



    Pored osnovne boje postoji i pastelno žuta mutacija koja je prisutna i na našim prostorima u volijerama naših odgajivača, pa čak i šarena mutacija, dok su poslednjih godina u Nemačkoj, Holandiji i Belgiji uspeli da proizvedu i intenzivno žute, plave i bele mutacije kojih na žalost na našim prostorima još uvek nema zbog velikih cena, a i zbog nemogućnosti uvoza.

    Ako se izuzmu tigrice i nimfe,pevajući papagaji su najčešće čuvana vrsta po volijerama naših avikulturista. Veoma su zahvalni za početnike zbog izuzetno finog karaktera i skromne ishrane, kao i lake uočljivosti polova kod veoma mladih ptica iako je, u odnosu na zrele ptice, intenzitet boja nešto slabiji. Mladi papagaji su polno zreli i spremni na parenje posle 6-8 meseci. Stariji i iskusniji odgajivači koriste ove papagaje za izlaganje retkih vrsta papagaja, na taj način što zamenjuju jaja, a s'obzirom da su pevajući papagaji izuzetni roditelji, uspešno odhranjuju do kraja mlade izležene iz poturenih jaja drugih papagaja.


    U dupljama drveća ženka nosi od 4-8 belih jaja veličine 19x24 mm i leži na njima 20 dana. Mlade hrani sa puno pažnje i gotovo nikada ne napušta gnezdo, s tim što mužjak napola prevarenu hranu iz vojke povraća ženki u kljun, da bi je i ona po prevarivanju u svojoj vojci, prenela u kljunove mladih. Ptići napuštaju gnezdo posle 4 nedelje od izleganja i bivaju hranjeni naredne 2-3 nedelje od strane mužjaka. Oglašavaju se veoma prijatnim i dosta različitim, ali ne i bučnim pesmama, po čemu su i dobili ime i zapravo su od svih ostalih vrsta papagaja ''kanarici u telu papagaja''.

    Osnovna hrana im je proso, ovas, suncokret, kanarinsko seme, listovi maslačka, spanać, šargarepa, jabuka, kao i lišće sa grančicama peršuna, dok mlade treba dohranjivati mešavinom kuvanih rendanih jaja, mlevenog keksa i maka.Takođe moraju da dobijaju vitamine i minerale u čemu, po mom iskustvu prednjače kombinacije istih od veoma renomiranog proizvođača ''Vitamineral'' iz Belgije i ''Vitakraft'' iz Austrije, a mogu se nabaviti kod vrsnih odgajivača koji vode računa o zdravlju i vizuelnom izgledu svojih ljubimaca.

    U prirodi pevajući papagaji ne menjaju partnera i međusobno kljunovima čiste perije, što je redak slučaj za ptice koje naseljavaju prostore Australije.

      Sada je: čet pro 08, 2016 2:50 pm.