PTICE PJEVICE - PTICE PEVAČICE - Ornitološki Forum bez granica za područje Balkana !

http://ptice-birds.pixforum.net
PTICE PJEVICE - PTICE PEVAČICE - Ornitološki Forum bez granica za područje Balkana !

Ptice pjevice fauna europe - Forum češljugar štiglec štiglic grdelin zelendur kanarinac konopljar cajzlić žutarica kanarinac, zimovka, cajzlić, konopljar, anifla, zelendur,kringl,bastard,krstokljun, slavuj, egzote,zebe, mekokljunci uzgoj, razmnožavanje,

Latest topics

» Nova parilica
čet lis 15, 2015 4:49 pm by sumskivardarac

» Kavez(Ćiba)
čet lis 15, 2015 4:43 pm by sumskivardarac

» izrađuje li itko drvene kaveze za gardeline ???potencijalni kupac slike i dimenzije molim ...
uto lip 09, 2015 10:41 pm by zlajozd

» Parenje stiglica/cesljugara,ishrana za pripremu i u vrijeme parenja
ned lip 07, 2015 1:25 pm by dobarloszao

» letelica za ptice
uto lip 02, 2015 2:20 pm by dejan77

» Vrsta hrane
sub tra 04, 2015 12:26 am by carduelis carduelis

» splitska tradicija pjeva grdelina
čet oľu 05, 2015 6:55 pm by Stipe Grdelin

» Pesma stiglica
čet oľu 05, 2015 6:46 pm by Stipe Grdelin

» Predstavljanje novih članova
sri vel 18, 2015 12:35 am by sportlive


    Crvendać , Erithacus rubecula

    Share

    Dusko

    Broj postova : 4
    Join date : 27.12.2009
    Age : 47
    Lokacija : Lazarevac

    Crvendać , Erithacus rubecula

    Postaj  Dusko on ned pro 27, 2009 4:07 pm

    Mala ptica, veličine vrapca, dužine oko 15cm. Ima nešto duže noge, pa je cela ptica viša od vrapca. Sa gornje strane (leđa, rep i krila) je maslinasto-sive boje, dok su grlo i grudi kao i čelo i glava sa strane žutocrvene boje, odakle mu i potiče ime. Stomak je bele boje. Ovako su obojeni i mužjak i ženka, dok su mladunci neupadljive svetlo mrke boje sa svetlijim i tamnijim pegama.

    Naseljava gotovo celu Evropu i zemlje oko Sredozemnog mora, izuzev Islanda, južnih delova Španije i Francuske i severnih skandinavskih zemalja. Na istok se populacija crvendaća prostire do Altaja.

    Crvendać naseljava vlažne, zasenjene različite tipove šuma, guste šibljake, parkove i vrtove, ali najradije bira stare bukve ili mešovite šume. Gnezdi se na tlu ili na trulim panjevima i žbunju blizu površine zemlje. Postoje podaci da su gnezda nalažena i u šupljinama stabala ili napuštenim gnezdima u starim zidinama i kamenjarima, ali su to ipak izuzeci. Gnezdo pravi od stabljika i mahovine a iznutra ga oblaže vlatima trave. Od aprila do jula nosi 5 žućkastih jaja sa crvenosmeđim pegama. Mužjak i ženka sede na jajima oko dve nedelje a o mladuncima se brinu još desetak dana. Prvi poletarci izleću iz gnezda u julu a roditelji odmah počinju novo leglo, ukoliko dozvole vremenski uslovi. Odrasli crvendaći kao i njihovi mladunci hrane se uglavnom insektima, podkornjašima, crvolikim životinjama, malim puževima i bobicama. U vreme prehranjivanja mladunaca, povećava se "potrošnja" različitih insekata i njihovih larvi, pa se može reći da u tom periodu crvendaći predstavljaju prave čistače šuma i parkova od raznih štetočina.

    Crvendać nije prava selica, nego je više skitalica, seli se po celoj Evropi ali se pomera od visinskog pojasa prema podnožju planina i nizijama. Prilikom prave seobe, pojedina jata posećuju Severnu Afriku, Siriju, Palestinu i Persiju. Prolećna seoba je u martu a jesenja u oktobru i novembru. Ipak, crvendać se i zimi veoma često može videti po našim parkovima u kojima pokušava da nađe hranu. Ponekad su to naše ptice a nekad došljaci iz severnijih i hladnijih krajeva ili viših predela.

    Crvendać je veoma živahna i lepa ptičica. Ukoliko se pažljivije posmatra po parkovima, brzo se primete njegove bravure po žbunju, skokovi između stabala i lepršanje po zemlji. Leti vrlo okretno i čas lebdi a čas vitla po vazduhu. Naročito su interesantne bitke mužjaka, ukoliko se jedan nađe na tuđoj teritoriji koju vlasnik ljubomorno čuva. Tada može doći i do veoma ozbiljnih sukoba u kojima slabiji strmoglavce i veoma vešto provlačeći se kroz žbunje beži i spasava glavu. Mužjak najradije stoji na nekoj uzdignutijoj grani, uspravan i sa opuštenim krilima i peva. Njegova pesma je slična zvuku frule a prekida se glasnim ćurlikanjem i traje od jutra do sutona. Pritom, mužjak naduva grkljan tako da mu se crvenkasto perje našušuri na grudima. Pesma crvendaća kod nas najavljuje proleće i počinje već početkom marta a takođe najavljuje jesen. U zimskim skrovištima crvendaći su mirni i tihi ali i tada koriste svaki sunčev zrak da bi počeli sa pesmom.

    U svim većim gradovima našeg podneblja su crvendaći dosta česti u većim i manjim parkovima gotovo preko cele godine dok se zimi često doseljavaju iz severne Evrope. Zimska skloništa biraju u žbunju i gustim granama i zasadima blizu zemlje. To je period u kome je veoma korisno ostavljati im zrnastu hranu na specijalnim drvenim hranilicama. To je takođe potrebno raditi i početkom njihovog gnežđenja, kada prirodne hrane još nema dovoljno. Praćenjem crvendaća zimi i u proleće lako se može ustanoviti gde se najviše skrivaju, pa na ta mesta treba i postaviti hranilice

    Pošto su gnezda uglavnom blizu zemlje ili na samoj zemlji, treba voditi računa da se na njih ne zgazi iili da se gnezdo ne obori sa grane. Ni u kom slučaju ne sme se dirati gnezdo jaja ili mladunci jer su roditelji spremni da ga napuste i da celo potomstvo propadne.

    Nekada su crvendaći bili veoma omiljeni za držanje u kavezima, ali je mnogo lepše očuvati ih u prirodi i slušati njihovu lepu pesmu po parkovima i vrtovima u našoj sredini.

      Sada je: čet pro 08, 2016 2:52 pm.